MotoGP Biografija Kejsi Stonera - najneobičniji šampion

Kejsi Stoner svakako je jedan od najneobičnijih vozača u protekloj deceniji, neobičan po svom stilu vožnje i po tome što nije prihvatao pravila ponašanja MotoGP klase, nije voleo da se smeška pred kamerama, voleo je samo da vozi.

Stoner je rođen je 16. oktobra 1985. godine u Soutportu u Australiji. Stoner je rođen u porodici zaluđenoj motorima i moto-sportom, njegovi otac, majka pa i sestra su vozili motore i takmičili se. Od malih nogu Stoner se takmičio u Australiji i osvojio više od 40 titula prvaka u raznim disciplinama, najviše titula osvojio je na ’’dirt track’’ trkama. Kada su Stonerovi roditelji uvideli da njihov sin ima izvanredan talenat za trkanje odlučili su da se presele u Evropu i da tamo nastave da razvijaju Kejsijevu karijeru. Prvo odlaze u Veliku Britaniju i Kejsi počinje da vozi u Aprilija superkupu. Odlično se snalazi u Britaniji i brzo biva zabeležen od strane čuvenog menadžera Alberta Puđa pomoću kojeg 2001. godine prelazi u Špansko prvenstvo u klasu do 125 ccm.

Kejsi Stoner 2001. godine u Španskom prvenstvu
 

Stoner se odlično snašao u novoj sredini, iako nije iz prvog puta osvojio titulu uspeo je da zabeleži nekoliko pobeda. Stoner je 2001. uporedno vozio i Britansko i Špansko prvenstvo i u oba prvenstva je završio kao drugi u generalnom porteku.

2002. godine prelazi u MotoGP prvenstvo i klasu do 250 ccm u ekipu Lučija Čekinela. Sezona je za Stonera bila veoma turbulentna i nije se najbolje snašao u novoj klasi, u 15 trka nijednu nije završio na podijumu.

Stoner 2002. godine, klasa 250 ccm
 

Pošto mu je u tom trenutku klasa do 250 ccm bila teška za prilagođavanje, Stoner prelazi u klasu do 125 ccm takođe u Čekinelovoj ekipi na Apriliji. Od samog starta sezone se videlo da ova klasa bolje leži Stoneru. Tokom sezone beleži tri druga mesta i prvu pobedu u Valensiji, sezonu završava na osmom mestu u generalnom poretku.

2004. godine prelazi u ’’Red Bull KTM’’ fabričku ekipu, Stoner je nastavio da napreduje i stiče iskustvo. Uspeva u toku sezone da pobedi na jednoj trci, takođe osvaja dva druga i tri treća mesta i petu poziciju u generalnom plasmanu.

Kejsi Stoner 2004. godine, KTM Red Bull ekipa
 

U 2005. godini Stoner se vratio u klasu do 250 ccm i ponovo je vozio sa Lučia Čekinela na fabričkoj Apriliji. Stoner je napredovao tokom sezone i vodio je bitku za šampionat sve do trke na njegovoj domaćoj stazi Filip Ajlend u Australiji. Stoner je pao na trci u Australiji i tako prepustio šampionsku titulu Daniju Pedrosi. Ipak, Stoneru je pripalo odlično drugo mesto u generalnom poretku, u sezoni je ostvario čak pet pobeda.

2006. godine Stoner prelazi u najjaču kategoriju, MotoGP. Prvobitno je pregovarao sa ekipom koju je vodio Sito Pons ali je Lučio Čekinelo uz pomoć Honde uspeo da osnuje svoj MotoGP tim i Stoner je rešio da nastavi sa saradnjom sa Čekinelom. Na prvoj trci na stazi Herez uspeo je da osvoji odličnu šestu poziciju a već na drugoj trci na stazi Losail u Kataru Stoner je zabeleio svoju prvu pol poziciju u MotoGP klasi! Na stazi Istanbul Park u Turskoj, Stoner beleži svoj prvi podijum osvojivši drugu poziciju. Stoner je vodio do poslednjeg kruga, ipak je izgubio prvu poziciju od tada iskusnije Marka Melandrija.

Iako je na prvih nekoliko trka bio veoma brz i konstantan u drugom delu sezone Stoner je počeo previše da pada, tako je te sezone zaradio nadimak ’’Roling Stoner’’ pošto je previše puta bio u pesku.

Kejsi Stoner u MotoGP klasi na Hondi, ekpia Lučija Čekinela
 

Tokom sezone Stoner je imao pregovore sa Yamahom i Ducatijem za sezonu 2007. godine, njegova želja je bila da pređe u Yamahu, međutim Stoner je zahtevao da ima isti tretman kao Valentino Rosi. Iz Yamahe su taj deo odbili i Stoner je rešio da ode u Ducati. Stoner i Ducati su već od prvih testova bivali najbrži ali testovi su jedno a sama trka je nešto sasvim drugo. Ipak, Stoner je već na prvoj trci zablistao i uspeo da zabeleži prvu pobedu pobedivši u direktnom duelu nikog drugog do samo Rosija. Stoner je dominirao cele sezone, Ducati i on su bili jednostavno savršena kombinacija te sezone. Istina je da je Kejsi vozio na bridžston gumama dok je većina bila na mišelinovim gumama ali ne može se apsolutno ništa uzeti Stoneru jer je zasluženo osvojio titule te 2007. godine sa čak deset pobeda i četiri podijuma, najgori plasman bilo mu je šesto mesto.

Stoner 2007. godine na Ducatiju
 

2008. godine Stoner je opet pobedio na trci u Kataru, iako nije bio dominantan kao prethodne sezone sve se činilo da će ponoviti uspeh i odbraniti titulu. Do trke na stazi Laguna Seka stizao je Rosija u generalnom poretku, na treninzima na Laguna Seci bio je sekundu brži od Rosija. Međutim na trci Stoner i Rosi su vodili borbu i smenjivali se bezbroj puta na vodećoj poziciji sve dok Stoner negde sredinom trke nije pogrešio na kočenju u poslendjoj krivini, zatim izleteo i pao prepustivši prvu poziciju Rosiju. U nastavku sezone Stoner je napravio nekoliko grešaka koje su ga koštale šampionske titule.

2009. godine Stoner je nastavio da se muči, ovog puta zbog zdravstvenih problema. Dugo se nije znalo zbog čega je umoran i iscrpljen, ispostavilo se da je Stoner netolerantan na laktozu, propustio je tri trke dok se nije u potupunosti oporavio. Kada se vratio na stazu zabeležio je tri pobede za redom uključujući trku na domaćoj stazi u Australiji. Zatim, na zadnjoj trci u sezoni u Valensiji dogodio mu se čuveni peh kada je pao u krugu za zagrevanje.

Sezona 2010. godine bila je presudna za Stonerovu karijeru u Ducatiju, od prve trke u Kataru kada je pao dok je vodio videlo se da Ducati ima problema. Čuveni problem Ducatija koji godinama nisu uspeli da reši bio je u prednjem kraju motocikla koji bi se ’’zatvorio’’ čim bi vozač hteo oštrije da uđe u krivinu. Zbog ovog problema Stoner je rešio da napusti Ducati i sreću okuša u Repsol Hondi. Ipak i uspeo je da zabeleži tri pobede u sezoni i šampionat je završio na četvrtom mestu u šampionatu.

Stoner 2010. godine, poslednja sezona na Ducatiju

Stoner je na Hondi 2011. godine jednostavno pokorio šampionat. Jedini put kad nije završio trku bilo je na stazi Herez u Španiji kada ga je Valentino Rosi oborio u prvoj krivini. To je bio ujedno i jedini put te sezone da se Stoner nije našao na podijumu. Pobedio je na deset trka, jednom je bio drugi i pet puta treći. Šampionsku titulu ’’overio’’ je na domaćoj stazi u Australiji. Jedini njegov rival te sezone, Horhe Lorenco pao je na treningu povredivši se čime je Stoner osigurao titulu. I bez te povrede Lorenca bilo je gotovo sigurno da će Stoner postati šampion.

Stoner 2011. godine u Repsol Honda ekipi
 

Na početku 2012. godine, to jest pred trku u Francuskoj na staz Le Man Stoner je na konferenciji za štampu izjavio nešto što je iznenadilo i šokiralo gotovo ceo svet. Stoner je odlučio da se povuče sa trka na kraju sezone! Razlog koji je naveo je da više ne uživa u trkanju, to jest izjavjio je da uživa u samim trka ali obaveze prema sponzorima, medijima i ostale aktivnosti van staze su ga umorile i nije želeo više da prolazi kroz to.

Sezonu je započeo odlično, trećim mestom u Kataru a zatim je pobedio na stazi Herez i na stazi Eštoril u Portugalu. Pao je na trci na Zakseringu dok je bio drugi i zatim je završio na osmoj poziciji na Muđelu. Za vreme trkačkog vikenda u Indijanapolisu Stoner je doživeo pad na treningu i zadobio je frakturu zgloba na nozi i pokidao je ligamente. Trku je vozio i završio na četvrtom mestu ali je posle trke ipak morao na opreciju. Zbog oporavka propustio je nekoliko trka i vratio se za domaću trku u Australiji na kojoj je pobedio šesti put za redom. Na poslednjoj trci u karijeri osvojio je treću poziciju i podijumom se oprostio od trkačke karijere u MotoGP klasi.

Stoner 2012. godine

Stoner je danas test vozač za Ducati, i dalje vozi i testira motore za fabriku sa kojom je osvojio svoju prvu titulu u najjačoj klasi.Nije pitanje da li bi Stoner osvojio još neku titulu da je nastavio da se trka, već je pitanje koliko bi titula osvojio.