Kako ukazati prvu pomoć povređenom motociklisti

 

Pre nego što pokrijemo ovu temu, naglasićemo da ma koliko korisne ove informacije ne mogu zameniti pravu medicinsku obuku. Ipak, u situaciji poput ove, mogu spasiti ljudski život.

 

 

Prava zaštita je od ključne važnosti (zapamtite, prevencija može da bude najbolji lek). Ne štedite kada je kupovina kacige, rukavica, čizama, jakne/odela u pitanju. Sa sobom nosite mobilni telefon, a obavezno je imati i pribor za prvu pomoć, koja ma koliko deluje bazično, i te kako može koristiti u teškim situacijama.

 

Jednominutna provera stanja

 

 

U situacijama saobraćajnih nesreća, ljudi imaju tendenciju da ishitrenim regovanjem učine stvari mnogo gorim. Prvo - pozovite hitnu pomoć! Zatim duboko udahnite i uradite proveru stanja povređene osobe, za šta će vam biti potrebno svega jedan minut:

 

1. Dok potpuno ne procenite stanje povređene osobe ili ako povređena osoba nije u neposrednoj opasnosti - NE POMERAJTE JE!

 

2. Pitajte šta se dogodilo - osim što ćete dobiti važne informacije, stećićete uvid u svesnost povređene osobe.

 

3. Pitajte/proverite eventuelne povrede vrata (naznake toga su bol ili utrnulost u tom predelu).

 

4. Proverite da li postoje povrede glave ili grudi.

 

5. Proverite abdomen, odnosno proverite da li u tom predelu ima nekih unutrašnjih povreda.

 

6. Nežno pritisnite svaki od udova, čime ćete proveriti da li ima uganuća ili preloma.

 

Još jednom napominjemo da NE POMERATE osobu sa potencijalnom povredom vrata, dok pomeranje osove za polomljenom rukom ili nogom takođe može biti opasno.

 

 

Imajte jednu stvar na umu, nervna tkiva su mekana, a koske su čvrste, tako da u slučaju povrede vrata i najmanji pogrešan potez može dovesti do oštećenja kičmene moždine i katastrofalnih posledica. U ovakvim situacijama treba biti izuzetno pažljiv, jer i ne tako strašna povreda uz pogrešno delovanje može imati daleko ozbiljnije posledice, uključujući trajno paralisanje, pa čak i smrt. Ključ je oprez: ako je povređena osoba bez svesti ili se žali na bol i utrnulost u predelu vrata, ramena, ruku ili nogu - vrlo verovatno je po sredi nestabilna povreda vrata. Osim ako povređena osoba nije u neposrednoj opasnosti (npr. zapaljen motocikl i sl.) NE POMERAJTE JE, a ukoliko nema poteškoća pri disanju NIKAKO ne treba pokušavati skidanje kacige.

 

 

 

Lagali bi kada bi vam rekli da vas u ovom tekstu možemo naučiti tehnici davanja veštačkog disanja. Ipak, možemo vam dati neke saveta kada je davanje veštačkog disanja u pitanju. Pre svega, vodite račina da ne napregnete vrat povređene osobe - pomerite njenu vilicu napred kako biste imali lakši pristup disajnim putevima. Stegnite nos povređene osobe, tako da sprečite prolazak vazduha i počnite sa davanjem veštačkog disanja. Duvajte vazduh dok se ne "podignu" grudi povređene osobe, zatim se odmaknite i ponovite postupak

 

Kada je reč o reanimaciji, postupak je sledeći: koren dlana postavite na grudni koš povređene osobe. Zatim preplićemo prste na rukama i korenom dlana pritiskamo grudnu kost. Moramo paziti da laktovi uvek budu opruženi i da grudni koš pritiskamo određenim ritmom, onim kojim kuca srce. Grudni koš pritiskamo dok dvaput ne izbrojimo do 15. Sve ovo se ponavlja dok osoba ne povrati vitalne funkcije, dok ne dođe hitna pomoć

 

 

Medicinski udžbenici definišu emocionalni šok kao "stanje psihičke i fizičke paralisanosti izazvano nekim snažnim i nepredviđenim stresogenim događajem". Drugim rečima, telo povređenog počinje da se gasi, najčešće usled masivnog spoljašnjeg/unutrašnjeg gubitka krvi ili usled oštećenja nervnog sistema.

 

"Simptomi" su najčešće slabost, bleda koža, plitko disanja, konfuzijom, neujednačenim pulsom, gubitkom svesti. Glavni cilj treba da bude pojačani dotok krvi u mozak, a to ćete najbolji postići ako povređenu osobu stavite u ležeći položaj uz noge podignute u vis. Ne treba dozvoliti pad telesne temperature povređenog, pa ga je potrebno utopliti.

 

 

Kako čovek u telu ima 206 kostiju, pomislili biste da nekoliko slomljenih neće predstavljati toliki problem. U slučaju preloma, najvažnija je imobilizacija. Imobilizacija je postupak kojim se povređeni deo tela stavlja u stanje prinudnog mirovanja. U okviru prve pomoći sprovodi se privremena (transportna) imobilizacija. Njena svrha je sprečiti pogoršanje povrede i smanjiti bol tokom prevoza do bolnice. Indikacije za imobilizaciju su: prelom kosti ili sumnja na prelom, veća rana ili opekotina, smrzotina, zmijski ugriz i prignječenja ekstremiteta.

 

 

Medicinske ekipe imaju fabrički proizvedene udlage, okovratnike(Šancove kragne) i vazdušne jastuke za imobilizaciju ekstremiteta i kičme. U nedostatku fabričkih sredstava mogu poslužiti daščice, trouglasta marama i drugi predmeti koji se mogu naći na licu mesta (priručna sredstva) u zavisnosti od snalažljivosti osobe koja pruža prvu pomoć.

 

 

U stanje mirovanja stavlja se povređeni deo ruke ili noge i dva susedna zgloba. Noga se imobiliše u ispruženom položaju (Povređeni mora ležati), a ruka presavijena u laktu i priljubljena uz telo. Izuzetak su povrede zglobova – iščašenja i zglobni prelomi, kada svaki pokušaj kretnje u zglobu nailazi na otpor i jaku bol. Ekstremitet se tada imobiliše u položaju u kojem je i zatečen.

 

 

 

Medicinski eksperti često znaju da kažu: "Svako krvarenje se eventualno zaustavi. Na vama je da odredite da li će to biti sada ili kasnije".

 

Od ključne važnosti je direktan pritisak na ranu - upotrebite gazu ili čistu majicu ili krpu (zavisi šta vam je pri ruci u tom trenutku). Ukoliko je krvarenje obilno, trudite se da pomenuto sredstvo (gaza, majica, krpa) bude što čistije, ali zapamtite da obilno krvarenje može dovesti do toga da povređena osoba padne u šok. Stoga je najbolje što ranije pozvati hitnu pomoć.

 

 

Ukoliko je to moguće u mestu gde živite, raspitajte se o kursevima prve pomoći. Nadajmo se da vam to znanje nikada neće zatrebati, ali je i te kako korisni biti što obučenije za nemile situacije na drumu (ali i van njega).

 

 

 

 

 

 

 

 

 Nikola Lasica